Identifikacijata kako proces vo ramkite na semejstvoto i potencijalnite psiholoski problemi

Преглед на претходна тема Преглед на наредна тема Go down

Identifikacijata kako proces vo ramkite na semejstvoto i potencijalnite psiholoski problemi

Пишување by angelovska elena on Вто Мар 13, 2012 5:37 pm

Osnovata na ucenjeto kaj mladata licnost ja sоcinuva identifikacijata, kade шto deteto gi zema vozrasnite kako primer. Procesot na identifikacija e nesvesen proces vo koj deteto gi prisvojuva stavovite na roditelite i sredinata vo koja raste, formirajќi ja na toj nачin svojata individualnost. Identifikacijata se sostoi vo toa шto deteto vo sebe se poistovetuva so svojot primerok, vo nego se naoѓa sebesi, negovite oblici na odnesuvanje gi vnesuva vo sebe. Kolku e pomlado deteto tolku e pojaka identifikacija; so toa шto togas deteto e mnogu slabokriticno sprema svojot primerok i ne znae da proceni sto e dobro, a sto loso. Po pravilo ako postoi normalen razvoj kaj deteto kako staree taka kaj nego sposobnosta samostojno da rasuduva se zgolemuva, i ne prima sekakvo vlijanie.
Znaci voglavno deteto se identifikuva so svoite roditeli bidejќi negoviot odnos kon niv e najpozitiven. Vo svojata licnost deteto gi vgraduva nivnite osobini. Za duhovniot razvoj na deteto е прилиcnо stetna situacijata koga nema so koj da se identifikuva. Nedostatok na identifikacijata vo ranoto detstvo seriozno go ostetuva formiranjeto na licnosta i deteto vo takvi okolnosti nikako ne moze da se izgradi vo cvrsta, emotivnо stabilna licnost. Toa cesto i ponataka vo zivotot ostanuva koleblivo vo stavovite, cesto se odnesuva impulsivno, emotivniot zivot mu ostanuva siromasen.
Semejstvoto e vistinski svet za deteto, dovolen za detskata socijalna komunikacija, koja deteto uste dolgo nema da ima potreba da ja menuva. Vo semejstvoto deteto gi steknuva svoite prvi iskustva, stanuva svesno za sebe i svoeto jas, gi spoznava reakciite na svoeto odnesuvanje, redovno naiduva na razbiranje, pomos, zastita, sigurnost i ljubov. Deteto zivee vo семејството togas koga e najmnogu podlozno na vlijanija, i koga vo svesta mu se vrezuvaat dozivuvanja od familijarniot жivot, kako traen пеcат na negovata licnost. Prouчuvaњata na liчnostite na decata na koi vo najranoto detstvo ne im se pruzala bezrezervna roditelska ljubov pokazuvaat deka tie deca se emotivno na nekoj nacin osteteni, skloni kon najrazlicni asocijalni oblici na odnesuvanje i potesko vospostavuvaat novi kontakti.
Vo semejstvoto deteto isto taka gi steknuva i prvite iskustva za prifakjanje ili odbivanje na sopstvenite postapki, gi spoznava zivotnite teskotii i nacinite na koi istite treba da se sovladaat, obavuvaаt odredeni zadolжenija koi mu pripaѓaat, se raduva, taguva, go razviva чuvstvoto za solidarnost и megjusebno pomaganje.
Kaj site nevroticni pojavi vo detstvoto se raboti za traumatiчni dozivuvanja, vlijanie na stavovite za odgleduvanje na deteto od strana na roditelite i posirokata socijalna sredina kako i konstitucijata na samoto dete. Vzaemnoto deluvaњe na mn. faktori objasnuva zosto edno isto vlijanie bi imalo traumaticno deluvanje kaj edno dete, dodeka pak drugo dete toa bi go dozivealo na nacin koj nema da mu smeta vo ponatamosniot negov razvitok i ne doveduva do nevroticni simptomi. Spored toa, traumatiчnosta na edna situacijaa, ili setnosta na eden stav za odgleduvanje na deteto, ne e vo sekoj sluчaj sodrzana vo samite slucuvanja, tuku taa rezultira od vzaemno vlijanie na poveќe faktori.

Poznati se opisi na najpoznatite traumatski dozivuvanja, kako шto e gubenje na edniot ili dvata roditela, ili naglo odvоjuvaњe od majkata, hospitalizacija,itn. Kako eden od najvaжnite faktori se smeta poremeteniot odnos majka-dete, i sekoe poremetuvanje na toj emotiven odnos doveduva do psihotoksicna sostojba, spored toa dali se raboti za psihicki neadekvatna licnost ili stavot na majkata. Otfrlanjeto i emotivnoto neprifakjaњe na deteto moze da bide prikrieno i so prekumerna gratifikacija na negovite potrebi. Se smeta deka zaradi sopstvenata neuroza majkata na deteto preku identifikacija mu gi prenesuva svoite nereseeni infantilni konflikti, a deteto pak so svojata nevroza odgovara na majcite nevroticni ocekuvanja i stavovi.
I tatkoto vlijae na sostojbata na deteto. Vo zavisnost od toa kolku mazot se cuvstvuva deka e povredena i zagrozena negovata maskost vo semejstvoto, rabotata ili opstestvoto, toj e vo sostojba pomalku ili poveќe uspesno da ja obavuva svojata roditelska funkcija.
avatar
angelovska elena

Female Број на мислења : 15
Местолокација : Skopje,R.Macedonia
Registration date : 2011-04-04

Преглед на профилот на членот http://www.umarmen,mk

Вратете се на почетокот Go down

Преглед на претходна тема Преглед на наредна тема Вратете се на почетокот


 
Permissions in this forum:
Не можете да одговарате на темите во форумот